Brašno pir

Pir (lat. Triticum spelta) prastara vrsta pšenice koja se kultivirala još 5000 godina prije nove ere. Cijenili su je stari Grci i Rimljani, a moderno doba ponovno postaje popularna. Lakše probavljiva od obične pšenice zbog manjeg udjela glutena i nutritivno je bogatija. Zbog lakše probavljivosti posebno je pogodna za prehranu male djece i starijih osoba. Sadrži vitamine B kompleksa (najviše B3) i ponešto vitamina E te dvostruko više vitamina K u odnosu na pšenicu. U odnosu na pšenicu sadrži i oko 10% više proteina. Bogata je i mineralima, mangan, magnezij, fosfor, cink, željezo te nešto manje kalija, kalcija, natrija, cinka, bakra i selena.

Navodi se da poboljšava imunitet, regulira rad probave, jača živčani sustav, daje energiju, regulira kolesterol, čuva kosti i zube te njeguje kosu i kožu zbog prolina, aminokiseline koja je važna za stvaranje kolagena. Zbog bogatstva esencijalnim amino i masnim kiselinama navodi se da pir obnavlja i „pomlađuje“ organizam.